- stran
- stran·ger·hood;stran·gler;stran·gles;stran·gu·la·tion;stran·gu·ry;stran·ner;stran·ger;stran·gle;stran·gu·late;
English syllables. 2014.
stran
Look at other dictionaries:
Stráň — ist der Name mehrerer Orte in Tschechien: Stráň, Ortsteil von Potůčky, Okres Karlovy Vary Stráň, Ortsteil von Sadov, Okres Karlovy Vary; siehe Stráň (Sadov) Name eines Berges in den Weißen Karpaten nahe der Quelle der Teplica … Deutsch Wikipedia
strȃn — prid. 〈odr. ī〉 1. {{001f}}koji je sa strane, koji je izvan nekog kruga ljudi; nepozvan 2. {{001f}}koji je iz drugog kraja ili iz druge zemlje; tuđ 3. {{001f}}koji nije svojstven komu ili čemu, koji je tuđ [to je meni ∼a stvar (običaj, postupak);… … Veliki rječnik hrvatskoga jezika
stran — strȃn prid. <odr. ī> DEFINICIJA 1. koji je sa strane, koji je izvan nekog kruga ljudi; nepozvan 2. koji je iz drugog kraja ili iz druge zemlje; tuđ 3. koji nije svojstven komu ili čemu, koji je tuđ [to je meni strana stvar (običaj,… … Hrvatski jezični portal
stran|gu|ry — «STRANG gyuhr ee», noun. a slow, painful emission of urine, drop by drop. ╂[< Latin strangūria < Greek strangouríā < stránx, strangós a drop squeezed out + oûron urine] … Useful english dictionary
stran — variant of strand n.4 … Useful english dictionary
strán — í ž (ȃ) 1. s prilastkom vsak od obeh delov z umišljeno črto, ravnino razdeljenega predmeta, prostora: desna, prazna stran ceste; leva stran dvorane; ena stran hiše je bila ob bombardiranju porušena / leva stran vrat je zastekljena levo krilo //… … Slovar slovenskega knjižnega jezika
STRAN — Société des transports de l agglomération nazairienne Nouveau logo de la STRAN 2009 Création Mai 1979 Dates clés 1979, 1984. 2009 Fondateur(s) … Wikipédia en Français
Stráň (Sadov) — Stráň … Deutsch Wikipedia
stran´gler — stran|gle «STRANG guhl», verb, gled, gling, noun. –v.t. 1. to kill by squeezing the throat to stop the breath: »Hercules strangled a snake with each hand. 2. to choke; suffocate: »His high collar seemed to be strangling him. SYNONYM(S): throttle … Useful english dictionary
stran|gle — «STRANG guhl», verb, gled, gling, noun. –v.t. 1. to kill by squeezing the throat to stop the breath: »Hercules strangled a snake with each hand. 2. to choke; suffocate: »His high collar seemed to be strangling him. SYNONYM(S): throttle, stifle … Useful english dictionary
